Где применити знање из хемије?

На почетку сваке нове школске године небројано пута чујемо следеће: „Шта ће деци да уче те глупости, то им никада неће користити у правом животу?!“

Такве изјаве су у најмању руку смешне, нарочито ако их неко откуца на екрану осетљивом на додир са слојем провидног индијум-калај-оксида на телефону с најновијим оперативним системом и програмом, који покреће најсавременија литијум-јонска батерија.

Савремени свет какав познајемо, не би био овакав да није било достигнућа из математике, физике, хемије, биологија и других наука.

Знања из „непотребних“ наука, ако ништа друго, често могу да вам помогну да брже заобиђете неке свакодневне препреке и не потрошите гомиле новца плаћајући стручњаке.

Неколико корисних трикова из хемије.

Раније на хемиблогу сте могли да прочитате текст „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго“ где сте могли да сазнате како да потамнелом сребру вратите првобитан сјај и да га очистите. Сјај се може повратити помоћу једноставног хемијског трика. За ово једноставно чишћење вам је потребна само алуминијумска фолија и сода бикарбона.

Сода бикарбона, чија је хемијска формула NaHCO3 има још неке невероватне „супермоћи“. Ова супстанца боље неутралише мирисе у фрижидеру од било ког другог средства које можете набавити у продавници. Када заборављена храна почне да се квари и распада, почиње и да непријатно мирише зато што се из ње издвајају киселине и алкалне супстанце. Када бикарбонатни јони ступе у реакцију са овим „мирисним“ молекулима, створиће се натријумова со, вода и угљен-диоксид, а самим тим изгубиће се мирис намирница у распадању.

Иако сви знају да се у светски омиљеном газираном пићу налази гомила шећера (преко 100 грама у једном литру), мање је познато да у састав кока-коле улази и фосфорна киселина (H3PO4), која се користи за прављење средстава за скидање рђе. Њена способност је у томе да црвенкасто гвожђе(III)-оксид претвори у жућкасти гвожђе(III)-фосфат. Дакле, ако желите да скинете рђу са неког предмета, потопите га у кока-колу и пустите да киселина одради посао. Не само да ће скинути рђу, већ ће слој награђеног фосфата створити и заштиту од ње.

Ако вам је кувало за воду толико огрезло у каменац да је променило боју, време је да употребите средство које ће му вратити некадашњи сјај (и спасити вас патњи од камења у бубрезима). Воду коју точите из чесме обично садржи калцијум-хидрогенкарбонат. Када се та вода загреје, то једињење се разлаже и од њега настаје калцијум-карбонат, познатији као каменац. Да бисте га се решили без скупих средстава, довољно је да у кувало сипате четвртину винског сирћета или сока од лимуна (или користите лимунтус) и три четвртине воде и укључите дугме за прокувавање. Када вода проври, оставите кувало и садржај у води неко време. Киселина из прокуваног раствора ће ступити у реакцију са калцијум-карбонатом стварајући растворљиве калцијумове соли које ћете лако спрати пре него што у блиставо чистом кувалу загрејете воду за јутарњу кафу.

Данас се ниједна област људске делатности не може замислити без примене сазнања из хемије!

 

Делови преузети из “Политикиног забавника”.