Последњих дана мирис паљевине и дим забринули су становнике Београда.
У претходних годину дана, много текстова смо посветили стално актуелној теми – Загађењe животне средине. Подсетите се текста који говори о једињењу олова које је загадило планету, или експлозивног својства амониум-нитрата који је највероватније довео до експлозије у Бејруту. Последњи текст на ову тему везан је за изливање нафте у реку Саву.
Пожар на депонији у Винчи, предграђу Београда, разбуктао се у суботу 7. августа, али је дим био видљив у различитим деловима главног града и следећег дана.
Међутим, стара депонија у Винчи и пожари на и у њој проблем су већ више од деценије. Чега смо се нагутали и у којој мери из винчанског дима, нажалост, не зна се ни данас. Јер, приликом тих пожара раде се углавном мерења суспендованих ПМ честица, сумпор и азот-диоксида, али не и канцерогених једињења насталих сагоревањем органских загађивача. У Србији се не примењују поуздане технике и методе за анализу специфичних органских загађивача.
Одакле потичу и који су то органски загађивачи у нашој животној средини?
Присуство органских загађивача у животној средини је препознато као контаминација која пре свега потиче из антропогених извора, као што су: индустријска постројења, градски отпад, саобраћај, активности у пољопривреди, итд. Са развојем цивилизације, хемијски састав чврстог отпада постаје све сложенији и управо се последњих деценија открива да су органски загађивачи једна од његових најтоксичнијих компоненти.
Контаминанти сложене органске структуре изразито су токсични по живи свет, биоакумулативни су и перзистентни у животној средини, те су познати и под именом перзистентни органски загађивачи (Persistent Organic Pollutants, POPs ). Заједничко за сва POPs једињења је то да су слабо растворна у води, али веома добро у липидима и мастима, те као таква могу лако да пролазе кроз фосфолипидне структуре биолошких мембрана, након чега уобичајено подлежу биохемијским матаболичким трансформацијама, или се пак депонују у масним и другим липидним ткивима живих организама. И у животној средини POPs могу подлећи различитим процесима трансформације и деградације, у зависности од својстава саме супстанце: молекулске структуре, поларности, наелектрисања, растворљивости, испарљивости, итд. Најважнији ефекти који утичу на токсичне органске загађиваче су они интеракциони процеси који доводе до активације/инактивације, физичке сорпције и хемијског везивања и сви они могу довести до формирања продуката који су такође токсични по живи свет. Захваљујући оваквим карактеристикама, POPs једињења су широко распрострањена у животној средини.
Од 1960. године велики број истраживања је био усмерен на судбину и ефекте хлорованих органских једињења у животној средини, од којих су најпознатија по својим штетним ефектима – полихлоровани угљоводоници. То су органска једињења која у свом молекулу садрже супституисане атоме хлора. Велику индустријску важност су добили са почетком производње пластичних материјала, пестицида, инсектицида… На ATSDR (The Agency for Toxic Substances and Disease Registry) листи 20 најопаснијих супстанци налази се чак 11 хлорованих угљоводоника. Њихова опасност с једне стране потиче од изузетне хемијске стабилности. што спречава њихово разлагање до безопасних супстанци, а са друге стране од добре растворљивости у мастима, што олакшава њихову абсорпцију и акумулирање у живим организмима где престављају високо токсичне супстанце. Велики број ових једињења је канцореген, мутаген и може представљати посебну опасност за жене које су у другом стању изазивајући нежељене ефекте на плод.
Посебну пажњу треба посветити полихлорованим бифенилима (PCBs), јер према подацима EPA (Environmental Protection Agency) ова једињења спадају у групу 28 токсичних једињења стабилних у околини и у групу 29 токсичних једињења која су биоакумулативна. PCB се разлажу приликом метаболичких реакција у живим организмима дајући још тоскичнија једињења (полихлоровани дибензодиокисини, скраћено диоксини и полихлоровани дибензофурани, тј., дибензофурани), слика 1. Познато је да ова једињења пошто се акумулирају у нижим организмима и биљкама и на тај начин улазе у ланац исхране. Све ове непожељене особине и испољено штетно дејство по живи свет, довеле су до ограничења производње и забране коришћења PCB.
Слика 1. Структурне формуле полихлорованих дибензо-пара-диоксина, лево, и полихлорованих дибензофурана, десно, са бројем угљеникових атома
Током последњих 20 година, међутим, дошло је до повећања забринутости у вези ослобађања неких других халогених органских једињења у животну средину, посебно оних која садрже атоме брома у својим молекулима, а која имају значајну комерцијалну примену. При томе, група синтетичких хемикалија која се интензивно користила за превенирање процеса горења у различитим материјалима, тзв. оганобромни успоривачи горења (Brominated Flame Retardants, BFRs), је нарочито привукла пажњу стручне и научне јавности, јер иако су ове хемикалије ушле у састав небројених врста полимера из безбедносних разлога (индустрија текстила, пластике, намештаја, електрична и електронска опрема, као и различити грађевински материјали), испоставило се, да су детектована у животној средини у концентрацијама које могу изазвати штетне токсичне ефекте по сав живи свет, па и самог човека.
Човек је постао неизбежно изложен таквом дејству и у радном и у кућном окружењу, а показало се да су људи који рукују електронским отпадом најугроженија популација у овом смислу. Више студија је било спроведено како би се дефинисало како и где ове хемикалије улазе у животну средину, као и шта се са њима дешава када једном у њу и доспеју, али сазнања о њиховим импликацијама на животну средину и живи свет су још увек недовољна. Један од најпоузданијих начина за процену понашања и ризика од бромираних органских једињења у животној средини јесте поређење њиховог понашања са понашањем структурно сличних хлорованих једињења и то у условима контролисане равнотеже, тј., у условима у којима се могу контролисати емисија, транспорт, димензије и температура средине, као и други важни фактори.
Чега све има у диму у Винчи?
Неконтролисано сагоревање отпада какво је у Винчи свакако је опасно, јер се, не може тачно предвидети шта се све може ослободити из широког дијапазона хиљаде токсичних једињења.
Приликом горења депоније настају горе поменути канцерогени полициклични ароматични угљоводоници. Сагоревањем депонија емитује се редовно и депонијски гас као нуспродукт процеса разградње депонованог отпада који садржи око 50 одсто метана, смртоносног гаса са ефектом стаклене баште, који кад се нађе у ваздуху, после смањења кисеоника испод концентрације неопходне за нормално дисање (од 16 до 17 одсто) доводи до гушења.
Дим настао на овај начин у ваздух испушта све те токсичне супстанце па су нарочито штетна органска једињења у саставу ПМ честица. Она продиру до најситнијих делова плућа, оштећују их и путују даље кроз крвоток, разносећи се по организму и стижу до срца и других органа претећи да изазову различита обољења – инфаркт, шлог, канцер. Та испарљива органска једињења пролазе и кроз кожу.
Излагање диоксинима и дибензофуранима има доказане бројне штетне последице по здравље, али потврђене и у експериментима на лабораторијским животињама. Ризик за оштећења различитих органа и настанак озбиљних болести много је већи код старијих и особа са хроничним обољењем дисајних органа, и код оних са обољењем срца и крвних судова.
Штетни ефекти других састојака дима попут азотних и сумпорних једињења су највише уочљиви управо код дисајних органа и доводе до канцера плућа, али и до других озбиљних плућних обољења као што су фиброза, хронична опструктивна болест, емфизем, астма, а такође и погоршања и повећане смртности код већ оболелих.
Надајмо се само да ће тренутни пожар на депонији Винча што пре бити угашен, а да ће њена будућа санација и ревитализација уродити плодом. Загађење наше околине је проблем за све нас! Учинимо нешто за чистију будућност, јер ми ову планету нисмо наследили од својих предака, него позајмили од својих потомака!
Извори:
https://www.rsd.tfbor.bg.ac.rs/download/2013/4_SladjanaALAGIC_ST.pdf