Експлозија која је донела живот
Пре 13-14 милијарди година у огромној експлозији – Великом праску – створена је васиона. У тој страховитој праексплозији рођени су време и простор, у моменту када ништа није постојало. За мање од секунде мала васиона се проширила трилионима пута. Ово брзо „космичко ширење“ објашњава зашто је свемир раван и празан. Ипак, прошло је још пола милијарде година пре него што су се атоми спојили у материју, а затим у звезде, па у галаксије.
Мање од три минута након после прве експлозије, док се ватрена лопта хладила, настало је оно што нас хемичаре највише занима, а то су први атоми – водоника и хелијума. Та два елемента су била довољна за настајање звезда које су почеле да их троше као нуклеарно гориво стварајући механизам који траје и данас. Сударањем и спајањем та два најлакша елемента стварају се и они тежи елементи. У унутрашњости звезда атоми хелијума се стапају стварајући елементе који имају до 8 протона у језгру, дакле све елементе до кисеоника. Средње тешки елементи, који у језгру имају до 30 протона (гвожђе, никл, бакар…) стварају се након што велике звезде заврше свој животни пут у експлозији која се назива супернова. То је утврђено посматрањем светлости која се тада зрачи: сваки елемент оставља свој посебан „отисак“ у виду таласне дужине, те се помоћу спектроскопије може утврдити присуство одређених елемената у облаку гасова супернове.
Тежи елементи се стварају помоћу механизма названог „хватање неутрона“. Том приликом језгра тежих атома сударају се са слободним неутронима који због недостатка електричног наелектрисања лако улазе у њих, након чега језгро постаје нестабилно. Атом се уравнотежава тако што ухваћени неутрони попримају наелектрисање и претварају се у протоне, након чега се мења атомски број елемента и он постаје тежи. Научници сматрају да се поменути процес може одвијати само до одређеног нивоа, те да тежи елементи попут злата, платине, торијума и уранијума могу да настану само у килоновама – хаотичној експлозији која настаје услед жестоког судара две неутронске звезде. Октобра 2019. године, две године након килонове, стигли су докази да се тешки елементи попут злата, платине или уранијума стварно стварају тек током килонове.
И даље недостају делови слагалице потребни да би се потврдили и остали тешки елементи и читав поступак њиховог постања до краја разумео. Права истраживања тек нас чекају у деценијама које су пред нама.
Извори:
Политикин забавник
The Reader’s Digest World Atlas