Веровали или не, у питању је хлор!
Елементарни хлор први је добио и проучавао шведски хемичар Карл Вилхелм Шеле 1774. па се стога њему приписује откриће хлора.
Хлор је жутозелени гас, око 2,5 пута тежи од ваздуха, непријатног, загушљивог мириса. Веома је отрован и коришћен је као „хемијско оружје“ током Првог светског рата. Термин „хемијско оружје” подразумева бојне отрове заједно са системима за њихову примену (на сајту хемиблог сте могли да прочитате о тоскичном дејству рицина). У поређењу са конвенционалним оружјем, релативно мала количина савремених бојних отрова је довољна да усмрти огроман број људи. Стога је хемијско оружје, заједно са нуклеарним и биолошким класификовано као оружје за масовно уништавање.
Употреба отровних једињења или материјала (најчешће биљног порекла) који их садрже датира још од преисторијских времена. Међутим, прва масовна употреба хемијског оружја догодила се 22. априла 1915. године, када су Немачке снаге употребиле хлор у нападу код Ипра у Белгији. Гасовити хлор надражује систем за дисање и слузне жлезде, у већим количинама изазива смрт. У ваздуху се може осетити већ у количини од 3,5 ppm, али опасна концентрација је тек преко 1.000 ppm. Због тих својстава је коришћен као бојни отров у Првом светском рату. Да би се неутралисао, удишу се паре етанола или разблаженог раствора амонијака. При употреби производи жутозеленкасти облак паре. Што је већа изложеност хлору, симптоми су озбиљнији и брже наступају. Међутим, могуће је преживети, што је био случај 1915. године током битке руске и немачке војске код тврђаве Осовец. Чувени “Јуриш мртвака” руске царске војске опевао је у познати шведски бенд “Сабатон” у песми “Attack of the Dead Men”.
Гушћи од ваздуха, његов штетни облак креће се по земљи вођен ветром и формира хлороводоничну киселину у плућима свакога ко је био довољно несретан да га удахне. Последњих година закључено је да је хлор вероватно коришћен у нападима у Сирији.
Упркос својој токсичној природи, хлор такође има примене које су нам од велике користи.
Користи се као средство за избељивање и дезинфекцију. Састојак је многих соли и других једињења. Хлоридни јон је веома је распрострањен у природи и може се наћи у скоро сваком живом организму. Хлоридни јон има веома велики биолошки значај, спада у макроелементе. У организму човека од 70 килограма налази се око 95 грама хлоридних јона, углавном у облику натријум-хлорида.
Елементарни хлор и једињења хлора често се користе као дезинфекцијско средство које се директно сипа у базене за купање чиме се они чисте. Његова употреба у ниским концентрацијама чини воду безбедном за пиће тако што убија бактерије и друге микробе. Овај гас је помогао да се избришу болести које се преносе водом као што је колера. Ова супстанца се користи се за производњу поливинилхлорида, познатијег као PVC, пластике која се користи за прозорске оквире, одводне цеви, подове и још много тога. Његове реакције не налазе примену само у пластици. Око 85% фармацеутских производа користи хлор или његова једињења у некој фази током производње.
Свакодневницу не можемо замислити без хлора који се доста користи за израду продуката који се користе у производњи боја, инцектицида, пластичних маса, нафтних продуката, лекова и растварача.
Извор: Хемијски преглед: Биолошке мете и механизам дејства савремених бојних отрова , Маја Виторовић Тодоровић