ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ И ДАЉЕ НЕУМОРНО РАДЕ

Многи су протеклих месеци својим неуморним радом помогли да наше друштво, које се нашло под опсадом корона вируса, настави нормално да функционише. Лекари, полицајци, ватрогасци и припадници других професија су несебично радили на томе да се настави нормалан ток живота у Србији, а међу њима се посебно издвајају наши наставници и професори.

Без икаквог искуства са радом на телевизији, стали су пред камере Јавног сервиса и омогућили да се деца образују и у ванредним околностима, као и да им олакшају дане у изолацији. Један од тих хероја је и Марија Обрадовић, професорка у Петој београдској гимназији, која је средњошколцима приближила свет хемије и када су били спречени да долазе у учионице. Са њом смо разговарали какав је осећај стати пред камере и обраћати се милионима, да ли су је погодили злочести коментари на рачун њених колега, као и шта саветује ђацима, а шта родитељима.

Какав је осећај држати час пред камерама када знаш да те гледа цела земља, да ли си имала трему?

Сва предавања емитована су на РТС 3 и на порталу РТС Планета – линк

Свакако да је за све нас професоре настава на даљину једно ново и велико искуство и да атмосфера није ни приближна као у учионици. Самим тим, камере и шири аудиторијум намећу додатну одговорност да предавања буду садржајна, занимљива и квалитетна. Међутим, желела бих да истакнем да сам имала позитивно узбуђење јер сам први пут стала испред камера националне телевизије, а истовремено ми је била част што сам представљала хемичаре и актив Пете београдске гимназије.

Да ли су те повредили коментари људи који су се подсмевали и најмањим грешкама твојих колега који нису медијске личности и како коментаришеш такве појаве?

Као и све колеге, наравно да сам била незадовољна појединим коментарима мањине, која се нашла самопрозвана да критикује рад колега на РТС-у. Сам позив професора, наставника и учитеља је племенит посао, нимало лак у нормалним околностима, а камоли у ванредним. Лапсуси су уобичајени на редовним часовима, јер ми нисмо глумци са наученим текстом, већ је ток часа условљен интеракцијом са ђацима. Уместо тих критика, требало би да дамо подршку свим нашим колегама који, не заборавите, поред својих школских и породичних обавеза, учествују и у вишесатном припремању часова за снимање.

Како су те контактирали и колико ти је времена било потребно да се спремиш за час?

Препоручила ме је директорка Пете београдске гимназије Борка Поповић, а касније ме је контактирала професорка Малина Поповић, запослена у ЗУОВ-у. Спремање часа ми није одузело много времена, али сам тежила да презентација буде интерактивна и занимљива, што је изискивало додатно време за припрему.

Да ли имаш информацију када се ђаци враћају у школске клупе и шта саветујеш ђацима и родитељима?

Све информације о враћању ђака и наставника у школу добијамо од Министарства просвете и образовања. Претпостављам да ћемо сви у исто време сазнати тачан датум повратка у школске клупе. Једино што бих у овом тренутку могла да посаветујем ђаке и њихове родитеље је да искористе ово време што квалитетније, најпре у кругу својих породица, а истовремено испуњавајући своје школске обавезе.

Каква су твоја искуства са наставом на даљину и да ли је већ почело сумативно (бројчано) оцењивање?

Препоруком Пете београдске гимназије, Марија је заједно са десетином других професора држала предавања јавно пред ТВ камерама – линк

Ако бих могла у једној речи да опишем своје искуство са наставом на даљину, онда је то захтевно (смех). И поред све информатичке писмености, онлајн учионице не могу бити адекватна замена правим учионицама. Наставници немају радно време, нон-стоп смо за рачунарима, одговарамо на мејлове ученика, прегледамо на стотине домаћих задатака и вршимо како формативно, тако од недавно и сумативно оцењивање, што значајно повећава обим посла. Сведоци смо да ученици и те како користе новонасталу ситуацију и често предају идентичне радове и тестове.

Какви су коментари твојих ђака на онлајн наставу?

На недељном нивоу вршим анкетирање ђака како бих чула њихово мишљење. Она су подељења. Неки ђаци кажу да им је лакше кад разговарају са наставницима “лице у лице”, те да им је лакше да науче градиво кад чују уживо предавање наставника на часу и кад запишу тезе у свеске. С друге стране, неки ученици су рекли да учење од куће има својих предности, јер сами могу да организују своје време, као и колико ће времена дневно одвојити за испуњавање школских задатака.

Да ли ти недостају ђаци и рад у учионици?

Искрено, једва чекам да се заврши ванредно стање, како бих се вратила у учионице и наставила да уживо радим посао који волим.

Шта мислиш како ће се одвијати настава након епидемије?

Мишљења сам да ћемо сви много више да користимо ИКТ (информационо комуникационе технологије) у настави, јер смо се за врло кратак период обучили, како ђаци, тако и ми наставници. То је управо и недостајало нашем образовању.

Шта препоручујеш ђацима да раде/читају/гледају у слободно време у току ванредног стања?

Као наставник, увек препоручујем квалитетан школски садржај на РТС планети. Као љубитељ књига, препорука за све који воле науку је књига Кашика која нестаје, аутора Сема Кина, у којој је на изузетно интересантан, забаван и узбудљив начин приказао 150 година развоја науке.

Преузето са сајта Србија Данас – линк