Када се хемија злоупотреби
Људи су данас сведоци загађивања животне средине, али и непосредни учесници у том послу. Који су то узроци који доводе до ове појаве? Деловање загађења везано је са једне стране на измењене услове опстанка живих бића, због деградације њиховог станишта, а са друге стране на деловање различитих хемијских једињења чија се концентрација, односно садржај, мења због загађења околине. Тако измењен садржај се уноси у организам изазивајући у њему промене. Деловање хемијске супстанце на организам зависи од њене концентрације у организму, али и од порекла, тј. да ли је једињење природно или га је човек направио. Зато и данас важи правило Парацелзуса из средњег века да није опасна супстанца, већ њена доза, тј. концентрација.
Један од сигурно најбитнијих узрока загађивања животне средине је профит! Профит је не само моторна снага загађивања него и деградације природе, јер њихово спречавање има своју цену, што за последицу има смањење профита. До овог закључка можемо доћи тек након детаљније анализе одговарајућих случајева. Из тог разлога размотримо један карактеристичан пример.
Почетком 20. века, када је време аутомобила било у пуном налету, нова, бензином покретана машина, почела је да досеже своје границе. Кад год би се повећала компресија да би се добило на снази, долазило је до „лупања мотора“. Ипак, један човек је закључио да кривац није био мотор, већ гориво. Мотори би радили неправилно и често је долазило до оштећења, а искоришћеност горива је била ниска. Године 1921, амерички хемичар Томас Миџли Млађи је припремио мању количину тетраетил-олова (ТЕЛ) (слика 1), а затим је неколико капи унео у пробни мотор.
Слика 1. Структурна формула тетраетил-олова
Тетраетил-олово је решило питање лупања мотора и повећало искоришћеност горива. Чак и мала количина ове јефтине течности у потпуности је решила проблем. Заправо, олово је повећало температуру на којој се бензин пали, својство горива које ће касније добити назив октански број. Али, олово има једну велику ману – нагомилава се у људским костима, крви мозгу и оставља штетне последице. Тровање оловом је познато од давнина, као и његове пропратне појаве у виду грчева, халуцинација, напада слепила, отказивање бубрегом коме, па и смрти. До тровања долази најчешће споро, јер се последице тровања не испољавају одмах.
Илустрација ширења загађења на све тачке на земљиној кугли види се из примера одређивања садржаја олова у леду Гренланда, који се ту скупљао хиљадама година. На слици 2 је дата концетрација олова у функцији старости леда.
Слика 2. Промена садржаја олова, приспелог ваздушним струјањима, у леду Гренлада током три миленијума
Можете видети да је до почетка индустријске револуције, садржај олова био веома мали, око 0,001 микрограм у килограму леда. Почетком индустријске револуције садржај олова се повећава због повећања производње и коришћења овог метала. Његова једињења се уносе у атмосферу и кретањем ваздушних маса у њој доспевају у ваздух изнад Гренланда, где са снежним падавинама долазе на тло остајући у одговарајућим слојевима леда, до данас. Изразито повећање садржаја олова је у слојевима насталим након почетка коришћења тетраетил- олова у бензину, из кога кроз ауспух доспева у ваздух и наставља да се преноси на поменути начин. На остацима ледника на планини Дурмитор је 1995. године, садржај олова износио 5-11 микрограма у једном килограму леда, односно 5000-11000 пута више него пре скоро 3000 година. Треба напоменути да се и у овом случај место налажења налази ван путева куда се крећу возила.
Иако је ТЕЛ постао општеприхваћен у свету, оставио је црни траг на планети – у људским жртвама и непоправљивој штети по природу, а праве последице његовог прошлог, садашњег и будућег зла сагледаваће се годинама.
Извори:
Политикин забавник
Научни рад: Узроци загађивања животне средине, Драган Веселиновић