Шта узрокује настајање артеросклерозе?
Хранљиве масти које садрже масне киселине, заједно са холестеролом циркулишу кроз крвне судове. Холестерол као и масти нерастворни су у води и крвној плазми па се крвотоком преносе захваљујући њиховој комбинацији са протеинима који су растворни у води, а које са мастима граде структуре које називамо липопротеини. Према томе, липопротеини су класа једињења која настаје комбиновањем протеина са липидима као што су холестерол или триглицериди виших масних киселина.
Присуство засићених масти и холестерола у крви и стална циркулација преко крвних судова могу довести до њиховог делимичног или сталног везивања за протеинско ткиво артерија. „Таложењем“ молекула масти и холестерола на унутрашње зидове артерија долази до деформације крвних судова, што узрокује настајање артеросклерозе (очвршћавање и сужавање артерија). Под појмом засићене масти подразумевају се триглицериди који садрже највећи део засићених масних киселина као што су палмитинска и стеаринска. Постоји јака корелација између хранљиве вредности засићених масти и појављивања болести крвних судова. Болест се развија тако што се врши спор али сталан депозит масних слојева на унутрашње зидове артерија, што има за последицу очвршћавање крвних судова и смањење њихове еластичности (слика 1.) Кроз сужене делове артерија крв теже протиче, а нарочито споро протичу угрушци крви. Када се блокира артерија на срчаном мишићу, то доводи до срчаног напада или пак до можданог удара када настане зачепљење артерија које снабдевају мозак кисеоником.
Слика 1. Зачепљење крвног суда проузроковано холестеролом
Наслаге масти на суженим деловима артерија богате су холестеролом. Масти животињског порекла углавном садрже чврсте масти, односно триглицериде засићених масних киселина и сав холестерол, док биљна уља не садрже холестерол и зато се препоручује коришћење биљних масти. Вишак холестерола у крви је директно повезан са ризицима од кардиоваскуларних болести.
“Добри” и “лоши” липопротеини
Липопротеини у крви садрже различите односе липида и протеина. Од ових односа зависи брзина таложења на зидовима крвих судова и оштећења артерија. Да би се пратило здравствено стане људи, липопротеини су класификовани према њиховим густинама, из којих се види однос протеина и липида (триглицерида и холестерола). Тако протеини врло ниске густине (VLDL) садрже само 5 % протеина, остатак су протеини и имају густину 1.006 – 1.019 и служе да преносе углавном триглицериде, док липопротеини ниске густине (LDL) садрже око 25% протеина и 75 % липида (густина им је 1.019-1.063) и главни су носиоци холестерола у крвотоку. Ова фракција липопротеина (LDL) преноси холестерол до ћелија за искоришћавање и пошто садржи три четвртине липидне фракције, највише доприноси депозиту холестерола у артеријама што води до кардиоваскуларних обољења и повећава опасност од срчаног напада и шлога, па се зато LDL липопротеини (ниске густине) називају и „лоши“ липопротеини. Липопротеини високе густине (HDL) садрже 50 % протеина и исто толико липида (густине су 1.063-1.210) такође су важни преносиоци холестерола, али само до јетре, где се врши процес излучивања. Ова фракција липопротеина (HDL) се назива и „добри“ липиди, односно холестерол, јер се из њега липиди најмање таложе у артеријама.
Доказано је да телесним вежбама и физичким активностима долази до интензивнијег сагоревања масти па се тако повећава ниво „добрих“ липопротеина високе густине, а тиме побољшава и здравствено стање организма.