Приношења највеће жртве на олтар моде
Данас нам мода налаже да у сваком тренутку имамо преплануо тен. Но, до почетка 19. века, на сунцу су дуго боравили само кметови и робови који су радили на пољу. Они довољно богати су ретко излазили из својих удобних двораца (тек да прошетају перику или хаљину, безбедни испод сунцобрана), а блед тен био је знак препознавања племства и особа на високим друштвеним положајима.
Како би изгледали што блеђе, и господа и даме користили су шминку – мало другачију од оне данашње – мешавина основе од олова, сирћета и балега давала је њиховим лицима жељену порцеланску-белу нијансу. Но, на влажном времену, олово се превлачи оксидом и базним карбонатом, што би довело до надгризања коже лица, отварајући на њој ранице и стварајући бурне реакције. Шминка је и исушивала кожу, те би се она брже изборала.
Олово је кумулативни отров. Полуживот му је дуг и износи од 10 до 20 година. Најсмртоносније је било то што би олово полако улазило у крвоток и тровало тело. Дамама и господи би почињала да опада коса и испадају зуби, мучиле би их главобоље, дуготрајна укоченост мишића, тешка душевна стања и на крају би тровање узнапредовало до приношења највеће жртве на олтар моде. Поставља се питање шта је узрок ових видљивих симптома. Ко је „мета“ олова у организму?
Олово може да потискује друге јоне метала из метаболизма. Тако на пример, такмичи се са јонима калцијума. „Преузима“ њихово место у карбонатима и фосфатима. Ове соли изграђују кости. Замењивање јона калцијума стога доводи до депоновања олова у костима и зубима. Кости размењују јоне метала са крвљу. Обезбеђују неопходно концентрацију за живот важног јона калцијума у крви. На исти начин „снабдевају“ крв оловом, то јест отровом. Олово се крвљу даље расподељује по организму. На том путу, при судару са протеинима везују се за тиолне групе амино-киселине цистеина и тако утиче на активност протеина. Олово је крвни отров, јер омета активацију ензима значајног за синтезу хема. Зато особе изложене олову често пате од анемије.
Научници сматрају да је тровање металима из шминке било узрок смрти и краљице Елизабете Прве, која је као узорна дама на лицу непрекидно носила дебеле слојеве шминке „венецијански церусит“ (бело олово у праху), како би прикрила трагове прележаних великих богиња.
Слика 1: Елизабета I – за лепоту се (не)вреди жртвовати…