Вода је течност која живот значи. Течност у којој је настала прва жива ћелија, супстанца у којој је настајао и развијао се живи свет, овакав у коме данас живимо.
Песници воду описују као бисерну кап росе, сликари је сликају плавичастим нијансама, физичари је представљају као безбојну течност чију је тачку мржњења или топљења (0º) и тачку кључања (100º) Целзијус узео као кључне и референтне тачке при стварању своје температурне скале. Биолози је описују као материју без које нема живота на Земљи. Хемичари је сматрају основном и најважнијом супстанцом и описују је симболима елемената који је изграђују водоника и кисеоника, и представљају формулом Н2О. То значи да молекул те виталне течности садржи два атома водоника везана за један атом кисеоника. На први поглед је једноставно. Међутим, та чудесна и божанска својства воде потичу баш од природе та три атома и њиховог међусобног повезивања.
Вода је једина природна супстанца на Земљи која се под нормалним условима у великим количинама, скоро подједнако, може наћи у сва три агрегатна стања: течном, чврстом (лед и снег) и гасовитом (парном) стању. Њено разнолико присуство на Земљи може се приметити када хладног снежног дана изађете напоље. Тада се могу видети сва три облика воде, гасовита водена пара која се избацује дисањем, затим ситне капи течне воде које падају из облака и чврсту воду која у облику снега пада на дно.
Вода је основна, најважнија и најзаступљенија супстанца коју садрже сва жива бића, биљке и животиње на планети Земљи. Познато је да око 66% људског тела чине молекули воде. Човек може издржати без хране неколико недеља, али без воде само неколико дана. Вода у човечијој крви слична је води у океанима јер садржи растворене различите минералне соли.
Има ли вода меморију?
У молекулу воде два водоникова атома ковалентном везом су везана за један атом кисеоника под углом од око 104º (слика 1).
Слика 1. Ковалентна и водонична веза у молекулима воде
Водоникови атоми се везују за кисеоник тако што оба елемента „стављају“ по један електрон у заједничку „касу“, што представља електронску маглину, флуид (молекулску орбиталу) која као лепак повезује водоникове атоме за средишњи кисеоников атом. Овакво повезивање водоника и кисеоника оставља вишак (од два неспарена пара) електрона на кисеонику, па молекул воде има свој негативнији део (дипола) на кисеонику ( делта – ), а позитивнији делови су на водониковим атомима (делта + ). Та чаробна и за живот важна својства молекула воде потичу управо од њене такве поларне структуре. Услед овакве структуре вода гради велики број интермолекулских водоничних веза (четири) са молекулима њене величине. Ови фактори доводе до стварања јаких привлачних сила између молекула воде, услед чега вода има висок површински напон и капиларне силе. Капиларно дејство је битно за проток биљних сокова кроз капиларне судове биљног система.
Мада је вода обична и добро позната супстанца, она је најнеобичније једињење. Најчудније својство воде је што је она течна на собној температури. Ово је изненађујуће јер тако мали молекул требало би да буде гас, пошто има малу молекулску масу само 18. Вода је течност изнад 0ºС због тога што су њени молекули повезани заједно и стварају мрежу водоничних веза. Због постојања водоничних веза молекули воде се чешће повезују у кластере као покретљива течност, радије него да се независно крећу као гас.
Биолошка, хемијска и физичка својства овако малог, у природи најраспростањенијег, молекула воде потиче управо од водоничне везе. Неки филозофи и уметници кажу да вода има меморију. Меморију, коју вода може да има, заснива се на водоничним везама између самих молекула воде. „Теорија отисака“, које вода може да прави заснива се на интеракцијама молекула воде са поларним молекулом, нпр.леком, па када се тај молекул „извади“ у води истану отисци тог молекула. Ова „теорија отисака“ није нелогична, хемичарима и природњацима је разумљива, али није поуздано доказана.