Иако су врло малих димензија снежне пахуље својом лепотом привлаче велику пажњу.
Свака пахуља настаје високо у атмосфери, када се хладне капљице воде “сударе” са честицама прашине у ваздуху. Ове честице доводе до тога да вода почне да замрзава и на тај начин почиње формирање кристала леда. “Аномалија” воде, тј. њена специфично својство да прелази у чврсто агрегатно стање (лед) доводи до повећања запремине и кристал почиње да расте. Ово својство, заједно са карактеристикама водоничне везе у молекулима одређује облик пахуље, кристала у облику шестоугла. Док пахуља пада ка замљи, она сакупља све више и више воде. Новоприкупљена вода се хлади најбрже на ивицама и на тај начин кристал расте, а са сваког темена шестоугла израста по један крак пахуље.
Слика 1: Пада снег, прекрио је брег
Можда нам пахуље на први поглед делују исто али готово је немогуће наћи две потпуно исте пахуље снега, јер свака пахуља непрестано преживљава драматичне измене у окружењу, бива ношена на разне стране облака, трпи различит притисак и влажност. Коначан облик пахуље одређују температура, влажност ваздуха, количина воде коју пахуља сакупи, као и величина честице која је покренула формирање кристала. Ако је температура ваздуха нижа пахуље које настају су једноставније а њихов облик је игличаст, док у условима нешто више температуре и влажнијег ваздуха настају велике пахуље, изузетно сложених облика.
Поставља се питање, ако је вода течност без боје, шта пахуљи даје белу боју. Када сунчева светлост падне на пахуљицу, она се такође рефлектује у различитим правцима, што пахуљи дају белу боју.